Шта пише у Мирослављевом јеванђељу

Реч јеванђеље је грчког порекла и значи „добра вест“ или „блага вест“. За хришћане, суштина те вести јесте сведочанство да је Христос васкрсао, што представља темељ хришћанске вере.

Иако је уобичајен назив рукописа Мирослављево јеванђеље, прецизније говорећи, реч је о јеванђелистару. То значи да књига не садржи целовите текстове јеванђеља, већ одабране одломке из Јеванђеља по Матеју, Марку, Луки и Јовану. Ови одломци, односно зачала, распоређени су према дневним читањима у току црквене године.

Јеванђелистар је главна богослужбена књига и у литургијском смислу симболизује самог Христа, у складу са јеванђеоским речима: „У почетку беше Реч (Логос)“.

Читања у Мирослављевом јеванђељу почињу од Васкрса (Пасхе). Прва целина обухвата период до Великог поста, након чега следе читања за празнике и посебне прилике. Сматра се да је грчки јеванђелистар са којег је преведена основна текстуална подлога потицао из библиотеке Цркве Свете Софије у Цариграду, где је Свети Ћирило једно време био библиотекар.